ne mogu ti reci;volim te;

 Dan bez tebe,kao da i nije dan.Prolazi polako minute teku sporije sati ne prolaze.Nedostaju mi tvoje šale i smijeh.Nedostaje mi da zaboravim sta nosim na plećima.Niko me više ne može nasmijati.Ostao si moja oaza u kojoj ponovo učim da živim.Samo se tebi mogu nasmijati od srca sve ostalo je gluma.Sve ostalo nisam ja.ti jedini vidis moju pravu stranu smijeha,iskrenog a ne uvježbanog.Brojim minute do susreta,brojim minute do rastanka.Sve se svelo na odbrojavanje.Takav je moj život sada.Ko će me nasmijati kada odeš?

 Eto ove redove pišem tebi.Nadam se da ćeš ih čitati.Nadam se da neću reći ništa pogrešno.Nadam se da me nećeš zaboraviti.Samo mi nadanje ostaje!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.