ne mogu ti reci;volim te;

Zašto mi nudiš pomoć?Zašto,kad je ne mogu prihvatiti?Ne želim ti nanijeti zlo.Ne želim prekinuti naše prijateljstvo.ali,zaista pomoć prihvatiti ne mogu.Rekao si bori se!I boriću se!to je dovoljno da ne moram birati izmedju prijateljstva i jedne teške odluke.Naći ću rješenje za tebe i mene, za nas.Boriću se ponovo kao i milion puta do sada.Život me slama već godinama pa ne dam se još.Neću kleknuti zbog tebe i nas.Ti mi vraćaš osmijeh na lice tebe ne dam nikome!

 Dan bez tebe,kao da i nije dan.Prolazi polako minute teku sporije sati ne prolaze.Nedostaju mi tvoje šale i smijeh.Nedostaje mi da zaboravim sta nosim na plećima.Niko me više ne može nasmijati.Ostao si moja oaza u kojoj ponovo učim da živim.Samo se tebi mogu nasmijati od srca sve ostalo je gluma.Sve ostalo nisam ja.ti jedini vidis moju pravu stranu smijeha,iskrenog a ne uvježbanog.Brojim minute do susreta,brojim minute do rastanka.Sve se svelo na odbrojavanje.Takav je moj život sada.Ko će me nasmijati kada odeš?

 Eto ove redove pišem tebi.Nadam se da ćeš ih čitati.Nadam se da neću reći ništa pogrešno.Nadam se da me nećeš zaboraviti.Samo mi nadanje ostaje!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.